Dok obuka AI modela troši 6000 puta više energije od prosečnog evropskog grada, bioprocesor obećava njenu drastičnu uštedu. Neuroplatforma koristi tkivo ljudskog mozga za obradu podataka. To je u biti platforma na kojoj se spajaju hardver, softver i biologija
dr Frédéric Jordan i dr Martin Kutter – osnivači neuroplatforma
Biološki računar koji služi ljudima
Švajcarska tehnološka kompanija Final Spark, uspešno je pokrenula Neuroplatform – prvu platformu za bioprocesiranje na svetu gde organoidi ljudskog mozga (minijaturizirane verzije organa uzgojene u laboratoriji) obavljaju računarske zadatke umesto silikonskih čipova.
Ovo je prvo takvo postrojenje koje koristi 16 moždanih organoida za obradu podataka. Iz kompanije navode da se zahvaljujući ovom otkriću koristi milijun puta manje energije nego kod silicijskih analoga.
Bioprocesor troši 6000 puta manje energije
Prema procenama Final Spark-a, obuka popularnog modela GPT-3 , samo u prvim danima je zahtevala 10 GWh energije. To je neverovatnih 6000 puta više energije, nego što prosečan evropski grad potroši tokom cele godine. Zamena silicijskih čipova bioprocesorima mogla bi dovesti do drastične uštede energije. Final Spark omogućava istraživačkim laboratorijama da iskuse snagu bioloških procesora na Neuroplatformi.
Kako funkcioniše Neuroplatforma?
Neuroplatforma koristi tkivo ljudskog mozga za obradu podataka. To je u biti platforma na kojoj se spajaju hardver, softver i biologija. Istraživači često takav sustav nazivaju wetware jer uključuje biološku komponentu. Kompanija Final Spark je omogućila rad ovih različitih komponenti kroz inovativnu postavu nazvanu Multi-Electrode Arrays (MEAs), gde su smeštene trodimenzionalne mase moždanog tkiva.
Bioprocesor je ograničen životnim vekom
Svaki MEA ima četiri moždana organoida koji su povezani sa osam elektroda. Ove elektrode imaju dvostruku ulogu, stimulisanja organoida i snimanja podataka koje obrađuju. Prenos podataka vrši se putem digitalno analognih pretvarača 16-bitne rezolucije i frekvencije 30 kHz. Mikrofluidni sustav osigurava život MEA-ima, a kamere mogu pratiti njihov celokupan rad. Final Spark tvrdi da će njegov procesor trošiti milion puta manje energije od silikonskog čipa. Međutim, živi deo njegove računarske postavke, takođe dolazi sa upozorenjem da će jednom umreti i prestati raditi.
Projekat sa iznaprosečnim očekivanjima
Za razliku od silikonskih čipova , koji trebaju samo električnu energiju i mogu trajati godinama, ako ne i decenijama, kada se koristi biološka komponenta, potrebno je opskrbiti sustav energijom i još uvijek se suočiti s njegovom smrću. Final Spark se suočio sa mnogim izazovima u svojim ranim godinama jer bi organoidi umrli za samo nekoliko sati. Tvrtka je radila na ovom nedostatku i poboljšala svoje MEA sustave kako bi osigurala da organoidi žive 100 dana. U saradnji sa devet instituta, Final Spark se nada da će uskoro stvoriti prvi živi procesor na svetu. Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Frontiers in Artificial Intelligence .
FOTO: Neoroplatform / arhiv
