Osim što su estetski nezadovoljavajuće , crne plombe, iako u malim količinama – sadrže vrlo toksičnu živu. To je i glavni razlog zbog kojeg se pacijenti odlučuju za kompozitne ispune, koji im jamče sigurnost i estetsku perfekciju.
Večito pitanje kada odete kod zubara je, da li je potrebno zameniti amalgamsku – crnu plombu, belom odnosno kompozitnom. Osim što je estetski neprivlačna , amalgamska plomba u sebi sadrži i određeni procenat žive, a svi znamo kako je ona, jedan od izrazito toksičnih hemijskih elemenata. Konstantnim delovanjem pljuvačke u ustima, dolazi do spiranja površinskog mikro sloja plombe, koji odlazi u želudac. Svakako, to su jako male količine, ali, da li treba rizikovati?
S druge strane, zbog prisustva metala, amalgamski ispuni su jaki, izdržljivi i koriste se na bočnim zubima jer mogu izdržati veći pritisak. Njihov plus je i što su relativno jeftini. Međutim, amalgami se vezuju za tvrda zubna tkiva makromehaničkom vezom a ne hemijskom kao kompoziti. To znači da se zub mora posebno pripremiti kako bi amalgamska plomba čvrsto stajala, što podrazumeva pored uklanjanja karijesa, i uklanjanje veće količine zdrave zubne supstance. Kod crnih plombi, u nekim slučajevima takođe dolazi, i do prevojavanja desni odnosno amalgamskih tetovaža, koje trajno ostaju u sluzokoži.
Naposletku, estetski efekat između amalgamskih i kompozitnih plombi je neuporediv. Beli kompozit za plombe se svakodnevno unapređuje, i pruža fantastična mehanička i estetska svojstva. To je ujedno i glavni razlog radi čega je broj jedan, kada govorimo o materijalima za plombiranje zuba.
