Hijaluronska kiselina prirodni je sastojak kože koji se gubi starenjem. Ona je zaslužna za lep i mladalački izgled kože kao i za zdrave zglobove. Iako se u poslednje vreme hijaluron najčešće koristi putem injekcija koje se apliciraju u željenu regiju lica ne bi li se trenutno postigao volumen i izbrisale bore, ova kiselina može da se pronađe i u raznim namirnicama koje svakodnevno konzumiramo. Otkrijte koje su…
Kako ishranom uneti hijaluronsku kiselinu?
Hijaluronska kiselina se prirodno stvara u organizmu te ulazi u sastav vezivnog tkiva zajedno sa kolagenom i elastinom. Ona je važan deo hrskavica i pretežno je prisutna u očima i zglobovima. Iako je danas najpoznatija po upotrebi u kozmetici, reč je multifunkcionalnoj komponenti, neophodnoj za pravilan rast i funkcionisanje organizma. Hrana bogata hijaluronskom kiselinom pomaže u jačanju vezivnog tkiva oko zglobova i hrskavica, pa se koristi kod raznih oblika artritisa. Pored toga hijaluronska kiselina hidrira kožu i omogućava brže zarastanje rana, učinkovito pegla bore i čuva mladalački izgled kože.
Koje namirnice sadrže hijaluronsku kiselinu?
Najveći izvor hijaluronske kiseline u ishrani su životinjski delovi koji sadrže puno hijaluronske kiseline (kožica, hrskavica, zglobovi…). Supe od kostiju i kožica pilića sadrže veliku količinu komponenti vezivnog tkiva, kolagena i elastina. Dakle, sledeći put kad budete kuvali pileću supu, znajte da ćete organizmu obezbediti hijaluronsku kiselinu. Pileća supa se primenjuje i u lečenju prehlade i gripa, a jedno od objašnjenja o njenom dejstvu je da upravo hijaluronska kiselina omogućava stvaranje barijere kroz koju virusi i bakterije ne mogu prodreti u organizam.
Šta podstiče stvaranje hijaluronske kiseline u organizmu?
Vitamin C je neophodan za sintezu kolagena, koji je glavna komponenta vezivnih tkiva. Pa je za stabilne zglobove, tetive, ligamente, kao i za čvrstu kožu potrebno uneti dovoljno vitamina C. Pronaći ćete ga u paprikama, paradajzu, kupusu, karfiolu…
Magnezijum je neophodan za stvaranje hijaluronske kiseline. Smatra se da ishrana siromašna magnezijumom može biti povezana sa sniženim nivoom hijaluronske kiseline. Da vašem organizmu ne bi nedostajalo magnezijuma, upotrebljavajte puno zelenog povrća, kao što su spanać, brokoli, kupus, grašak… Hlorofil je pigment koji daje zelenu boju biljkama, a magnezijum je sastavni deo hlorofila, pa sve što je zelene boje sadrži i magnezijum. Voće bogato magnezijumom su jabuke, banane, jagode, kruške…
Cink je takođe povezan sa smanjenim nivoom hijaluronske kiseline. U organizm se u koristi za razne procese, a ima ga u semenu bundeve, krompiru, kikirikiju, pasulju… i u mesu. Ovaj mineral neophodanje za pravilno funkcionisanje organizma, a posebno za imunitet, pomaže u bržem zarastanju rana, smanjuje rezistenciju na insulin, sprečava uvećanje prostate, utiče na stvaranje spermatozoida, koristi se u tretmanu impotencije i steriliteta, utiče na stvaranje testosterona, vraća mentalnu svežinu, kod upornih infekcija, prehlade i gripa, za otklanjanje belih pega na noktima, kod akni…
