Sve veća upotreba hijaluronskih filera dovela je i do porasta ozbiljnih vaskularnih komplikacija, uključujući ishemiju i nekrozu kože. Upravo se tim problemom bavi nova studija objavljena u časopisu Journal of Cosmetic Dermatology, u kojoj istraživači predstavljaju novi multimodalni protokol lečenja pod nazivom ARDIP. Studiju predvodi dr Macarena Olivares iz Čilea, zajedno sa timom stručnjaka iz oblasti estetske i regenerativne medicine
dr Macarena Olivares
Šta je zapravo vaskularna okluzija nakon filera?
Vaskularna okluzija nastaje kada hijaluronski filer slučajno uđe u krvni sud ili izazove snažan pritisak na arteriju, čime dolazi do prekida cirkulacije i nedostatka kiseonika u tkivu. Ukoliko se stanje ne prepozna na vreme, može doći do odumiranja kože, odnosno nekroze. Autori studije naglašavaju da se danas ovakve komplikacije smatraju pravim hitnim stanjima u estetskoj medicini i da zahtevaju momentalnu reakciju kako bi se sprečila trajna oštećenja i ožiljci.
vaskularna okluzija
Novi ARDIP protokol ide dalje od same hijaluronidaze
Klasični protokoli uglavnom se oslanjaju na hijaluronidazu, enzim koji rastvara hijaluronski filer. Međutim, autori nove studije smatraju da problem nije samo mehanička blokada krvnog suda, već i snažna inflamatorna reakcija organizma, mikrovaskularni kolaps i oštećenje tkiva koje nastavlja da napreduje čak i nakon uklanjanja filera. Zbog toga su razvili ARDIP protokol koji kombinuje hijaluronidazu, fibrinolitičke preparate, mehaničku drenažu, regenerativne terapije, polinukleotide, fotobiomodulaciju, ozon terapiju i hiperbaričnu oksigenaciju.
dr Macarena Olivares – slučajevi iz sudije
Istraživanje obuhvatilo pacijente sa uznapredovalom nekrozom
Studija je uključivala 20 pacijenata sa različitim stepenima vaskularne okluzije i nekroze kože nakon hijaluronskih filera. Najčešće su bile pogođene regije nosa, glabele, nazolabijalnih bora i usana, odnosno anatomski delovi lica sa osetljivom vaskularnom mrežom. Autori navode da je potpuni oporavak bez vidljivih ožiljaka postignut kod čak 95% pacijenata, dok je prosečno vreme zarastanja iznosilo oko 15 dana. Ipak, reč je o manjoj „prospective case series“ studiji bez kontrolne grupe, zbog čega rezultati zahtevaju dodatne potvrde kroz veća klinička istraživanja.
nekroza tkiva
Estetska medicina sve više ulazi u područje regenerativne medicine
Posebno je zanimljivo što autori vaskularne komplikacije filera više ne posmatraju samo kao problem začepljenja arterije, već kao kompleksan proces koji uključuje inflamaciju, oksidativni stres i poremećaj mikrocirkulacije. Upravo zato studija otvara vrata novom pristupu u kojem estetska medicina sve više koristi principe regenerativne medicine i imunomodulacije sa ciljem očuvanja tkiva i ubrzanog zarastanja. Istraživači naglašavaju da će buduće kontrolisane studije pokazati da li ARDIP može postati novi standard u lečenju najtežih komplikacija hijaluronskih filera.
dr macarena olivares – slučajevi iz sudije
FOTO: vaskularna okluzija, studija dr Makarena Olivares
