Naučnici u Bonu su iz ćelija osamdesetogodišnjeg donora dobili ćelije sa procenjenom molekularnom starošću ispod 20 godina. Laboratorijski rezultat otvara nove mogućnosti za istraživanje podmlađivanja
Od krvnih do nervnih ćelija
Istraživači Univerziteta i Univerzitetske bolnice u Bonu reprogramirali su prekursore crvenih krvnih zrnaca u neuralne matične ćelije, iz kojih mogu nastati nervne ćelije. Tokom te promene značajno se smanjila njihova izmerena epigenetska starost. Univerzitet je rezultate predstavio 9. oktobra, a istraživanje je objavljeno u časopisu Aging Cell. Posebnu pažnju privukao je primer ćelija osamdesetogodišnjeg donora koje su nakon postupka pokazivale molekularnu starost manju od 20 godina.
Kako se meri starost ćelija?
Za procenu starosti naučnici su koristili epigenetski sat, metodu koja analizira hemijske oznake na DNK povezane sa starenjem. Te oznake učestvuju u regulaciji aktivnosti gena, bez promene samog genetskog zapisa. Njihovi obrasci omogućavaju procenu epigenetske starosti, ali ne predstavljaju direktno merenje svih funkcija ćelije. Zato rezultat treba razumeti kao snažnu promenu određenih pokazatelja starenja, a ne kao dokaz da je svaki aspekt ćelijske starosti potpuno izbrisan.
Podmlađivanje koje se može pratiti
Najzanimljiviji deo istraživanja jeste postepenost procesa. Promene su se mogle pratiti tokom više od stotinu dana, što naučnicima pruža priliku da detaljnije prouče kako se ćelijski sat vraća unazad. Prema objašnjenju rukovodioca istraživanja Olivera Bristlea, takav model omogućava ispitivanje faktora i supstanci koje podmlađivanje ubrzavaju ili usporavaju. Vrednost ovog pristupa zato je i u mogućnosti razumevanja pojedinačnih koraka, umesto posmatranja samo početnog i završnog stanja ćelija.
Indukovane neuralne matične ćelije dobijene iz krvnih ćelija donora starog 101 godinu. Foto: Brüstle Research Group / University of Bonn.
Promena identiteta i starosti
U istraživanju su korišćene ćelije donora različite starosti, uključujući osobu staru 101 godinu. Njihovo reprogramiranje sprovedeno je pomoću faktora SOX2 i cMYC, koji menjaju program aktivnosti gena. Ćelije su direktno prelazile u neuralne matične ćelije, bez prethodnog prolaska kroz pluripotentno stanje. Naučnici su pritom utvrdili da se promene ćelijskog identiteta i epigenetske starosti nastavljaju nedeljama, čak i nakon pojave prvih prepoznatljivih obeležja novih matičnih ćelija.
Šta to znači za anti-ageing?
Za oblast anti-ageinga ovo je doprinos razumevanju ćelijskog podmlađivanja, ali istraživanje nije ispitivalo uklanjanje bora, obnovu kože ni podmlađivanje ljudi. Reč je o laboratorijskom modelu posebno značajnom za proučavanje nervnog sistema i bolesti povezanih sa starenjem. Njegova najveća vrednost zasad je mogućnost preciznijeg istraživanja procesa koji menjaju pokazatelje starosti. Put prema eventualnoj terapiji zahtevaće zasebne dokaze o bezbednosti, delotvornosti i trajnosti postignutih promena u živom organizmu.
Izvori: Univerzitet u Bonu; Berg i saradnici, Aging Cell, „Protracted Fate Acquisition and Epigenetic De-Aging During Induced Neural Stem Cell Conversion of Human Blood Cells”, 3. oktobar 2026. DOI: 10.1111/acel.70751.
FOTO: arhiv, naslovna: nervne ćelije dobijene diferencijacijom neuralnih matičnih ćelija poreklom iz krvi. Foto: Brüstle Research Group / University of Bonn.
