Društvene mreže postale su jedan od glavnih izvora informacija o estetskim zahvatima. Nova studija objavljena 19. septembra 2026. pokazuje, međutim, da popularnost sadržaja i kvalitet medicinskih informacija često nisu ista stvar
Analizirano više od 2.200 videa
Istraživači su analizirali čak 2.202 videa o estetskoj medicini objavljena na TikToku, Bilibili i Rednoteu. U analizu su uključeni sadržaji o injekcionim tretmanima, blefaroplastici, rinoplastici, transferu masnog tkiva, hirurgiji dojki i drugim popularnim estetskim procedurama. Kvalitet informacija procenjivan je standardizovanim alatima PEMAT-A/V i DISCERN, koji se koriste za procenu razumljivosti, korisnosti i pouzdanosti zdravstvenih informacija.
Ukupan kvalitet iznenađujuće nizak
Rezultati nisu posebno ohrabrujući. Autori navode da je ukupan kvalitet analiziranih videa bio relativno nizak prema oba korišćena sistema procene, što pokazuje koliko je teško proceniti vrednost medicinskog sadržaja samo na osnovu njegovog izgleda. Profesionalno snimljen video, uverljiv nastup autora ili milioni pregleda ne znače automatski da pacijent dobija potpunu i pouzdanu informaciju o proceduri, njenim mogućnostima i ograničenjima.
NAJVEĆI SRPSKI STRUČNJACI ZA PLASTIČNU HIRURGIJU I ANTI-AGING
Kada govori stručnjak, kvalitet raste
Jedan od važnijih nalaza odnosi se upravo na to ko objavljuje sadržaj. Video-snimci stručnih autora postizali su bolje rezultate na obe korišćene skale kvaliteta, a više ocene beležili su i sadržaji posvećeni blefaroplastici i rinoplastici. To je posebno važno u trenutku kada se lekari, klinike, influenseri i osobe bez medicinskog obrazovanja pojavljuju u istom digitalnom prostoru, dok korisniku nije uvek jednostavno da proceni čiji savet ima stvarnu stručnu osnovu.
DR ALEKSANDAR DUŠANOVIĆ I DR VLADISLAV RIBNIKAR – POZNATI SRPSKI ESTETSKI HIRURZI
TikTok prošao bolje nego što bismo očekivali
Zanimljivo je da su među tri analizirane platforme video-snimci na TikToku u proseku ostvarili bolje rezultate kvaliteta, zatim sadržaji na Bilibili platformi, dok je Rednote imao najniže ocene. To ne znači da se TikTok može smatrati pouzdanim medicinskim izvorom, već isključivo da je u ovoj konkretnoj analizi tamošnji sadržaj u proseku bio kvalitetniji. Rezultat pokazuje i da sama reputacija određene društvene mreže nije dovoljna za procenu pouzdanosti pojedinačne zdravstvene informacije.
Najpopularnije nije nužno i najpouzdanije
Na isti problem ukazuje i studija objavljena 5. septembra u časopisu Scientific Reports, u kojoj je analizirano 187 videa o laserskim i drugim energetskim uređajima za anti-aging. Istraživači nisu pronašli značajnu povezanost između kvaliteta zdravstvenih informacija i broja lajkova koje je sadržaj prikupio. Istovremeno, sadržaj neprofesionalnih autora bio je povezan sa većim angažovanjem publike, iako je statistički model objašnjavao samo mali deo ukupnih razlika u angažovanju.
Rizici i kontraindikacije često ostaju van kadra
Posebno je važno što su u sadržajima o anti-aging uređajima često nedostajale informacije o kontraindikacijama, mogućim rizicima i nezi nakon tretmana. Upravo su to podaci koje pacijent treba da zna pre nego što odluči da se podvrgne određenoj proceduri. Fotografije pre i posle, atraktivne animacije i prikaz samog tretmana mogu pokazati šta neka tehnologija obećava, ali bez jasnog navođenja ograničenja, neželjenih efekata i mogućih komplikacija pacijent dobija samo deo medicinske slike.
Algoritam ne proverava medicinske činjenice
Ova istraživanja otvaraju važno pitanje: na osnovu čega pacijenti danas procenjuju da li je neka informacija o estetskoj medicini pouzdana? Algoritmi društvenih mreža prvenstveno nagrađuju gledanost, zadržavanje pažnje i reakcije publike, a popularnost objave nije stručna provera medicinskih tvrdnji. Zbog toga broj pregleda, lajkova i deljenja ne treba tumačiti kao potvrdu medicinske vrednosti sadržaja, posebno kada je reč o procedurama koje mogu imati stvarne zdravstvene rizike.
Viralnost nije dokaz
Društvene mreže mogu biti korisno mesto za upoznavanje sa novim tretmanima i tehnologijama, ali ne mogu zameniti medicinsku konsultaciju i proverene stručne izvore. Pacijent bi pre odluke trebalo da zna ne samo kakav rezultat određena procedura može da pruži, već i kome je namenjena, kada se ne preporučuje i koje komplikacije može da izazove. Najgledaniji video može biti odličan marketing, ali milioni pregleda sami po sebi nisu dokaz da je ono što gledamo – medicina zasnovana na nauci.
FOTO: Estetic
