Gubitak kose možda se u budućnosti neće lečiti samo usporavanjem njenog opadanja ili transplantacijom. Nova istraživanja okreću se ćelijama koje već postoje u folikulu dlake i pokušavaju da otkriju kako ih ponovo aktivirati. Cilj je izuzetno ambiciozan – podstaći sopstveni folikul da ponovo proizvodi kosu
U folikulu postoje ćelije koje čekaju signal
U posebnom delu folikula nalaze se matične ćelije koje učestvuju u stvaranju nove dlake. One nisu neprekidno aktivne, već prolaze kroz periode rada i mirovanja, prateći prirodni ciklus rasta kose. Naučnici danas sve bolje razumeju signale koji ovim ćelijama govore kada treba da se „probude“ i pokrenu novi ciklus. Kod određenih oblika gubitka kose problem možda nije samo u nestanku folikula, već i u tome što njegov regenerativni sistem više ne funkcioniše pravilno.
Možemo li ponovo uključiti rast kose?
Posebnu pažnju istraživača privlači signalni sistem poznat kao Wnt/β-katenin, jedan od važnih regulatora aktivacije folikula i početka rasta nove dlake. Postoje i drugi molekularni signali koji određuju da li će folikul rasti ili ostati u stanju mirovanja. Buduća terapija zato možda neće jednostavno „dodavati“ nešto kosi, već pokušati da promeni poruku koju ćelije međusobno razmenjuju. Drugim rečima, cilj je pronaći pravi biološki signal kojim bi se folikul ponovo pokrenuo.
Novi pristup lečenju ćelavosti
Većina današnjih terapija pokušava da uspori gubitak kose, produži fazu njenog rasta ili spreči dalje slabljenje folikula. Regenerativna medicina želi otići korak dalje i obnoviti njegovu sposobnost da normalno funkcioniše. Zbog toga se istražuju matične ćelije, njihovi signalni molekuli, ekstracelularne vezikule i drugi biološki mehanizmi koji bi mogli uticati na regeneraciju folikula. Neki rezultati su obećavajući, ali većina ovih pristupa još nema dovoljno kvalitetnih kliničkih dokaza za rutinsku primenu.
Naučnici pokušavaju napraviti i novi folikul
Istraživanja idu još dalje – prema mogućnosti stvaranja novih folikula u laboratoriji. Naučnici razvijaju minijaturne modele kože i folikula kako bi razumeli šta je potrebno da nastane struktura sposobna za proizvodnju prave dlake. Kada bi jednog dana bilo moguće stvoriti veliki broj novih funkcionalnih folikula, to bi promenilo i samu ideju transplantacije kose. Umesto ograničenog premeštanja postojećih folikula sa potiljka, teoretski bi se mogao stvoriti novi izvor folikula za pacijenta.
Tržište je trenutno brže od nauke
Dok naučnici još pokušavaju da odgovore na ključna pitanja, različiti tretmani matičnim ćelijama, egzozomima i drugim „regenerativnim“ preparatima već se nude pacijentima. Problem je što proizvodi i protokoli nisu jednaki, a za mnoge još nemamo dovoljno kvalitetnih podataka o dugoročnoj efikasnosti i bezbednosti. Zato činjenica da neka tehnologija ima zanimljiv biološki potencijal ne znači automatski da je dokazano efikasna terapija protiv ćelavosti. Upravo je to granica koju je posebno važno razlikovati između nauke i marketinga.
Hoćemo li jednog dana probuditi uspavanu kosu?
Nova istraživanja pokazuju da budućnost terapije gubitka kose možda neće biti samo u presađivanju folikula, već u kontroli njihovog prirodnog regenerativnog sistema. Ako naučnici uspeju da bezbedno upravljaju signalima koji matičnim ćelijama određuju kada da miruju, a kada da stvaraju novu dlaku, mogli bismo dobiti potpuno novu generaciju terapija. Do tada, „buđenje“ uspavanih folikula ostaje izuzetno zanimljiv naučni cilj, ali ne i čudesni tretman koji je već spreman za svakodnevnu kliničku upotrebu.
Izvori: stručni radovi i pregledi iz 2026. godine o matičnim ćelijama folikula, regenerativnim terapijama alopecije, signalnom putu Wnt/β-katenin i razvoju novih modela ljudskog folikula.
FOTO: arhiv/ ilustracija
