Slučaj hospitalizacije pacijentkinja nakon estetskih tretmana botulinum toksinom u Podgorici za nekoliko dana dobio je potpuno nove obrte. Od prvih tvrdnji o „lažnom botoksu“ i tretmanu kod „kozmetologa“, istraga je otvorila pitanja porekla preparata, legalnosti prostora u kojem su intervencije obavljane, ali i profesionalnog statusa osobe koja ih je izvodila
Prva vest: sumnja na neispravan i falsifikovan preparat
Klinički centar Crne Gore (KCCG) saopštio je 24. septembra da je više pacijentkinja zbrinuto i hospitalizovano nakon aplikacije botulinum toksina. KCCG je tada naveo da postoji sumnja da je korišćen neispravan i falsifikovan preparat koji je bio označen kao „Dysport“. Upravo je ova informacija postala osnova prvih medijskih naslova o slučaju. Dan kasnije Ministarstvo zdravlja Crne Gore saopštilo je da su dve pacijentkinje, starosti 46 i 26 godina, primljene u KCCG četiri do pet dana nakon tretmana za koji su navele da je obavljen kod „kozmetologa“. Prema Ministarstvu, imale su simptome koji odgovaraju botulizmu, uključujući mišićnu slabost i otežano gutanje. Njihovo stanje tada je opisano kao stabilno, sa znacima poboljšanja i bez neposredne životne ugroženosti.
CInMED upozorava: još se ne zna ni da li je to bio Dysport
Već 25. septembra Institut za lekove i medicinska sredstva Crne Gore (CInMED) objavio je saopštenje koje je značajno relativizovalo prve tvrdnje. Institut je naveo da nema potvrđene podatke o tačnom identitetu primenjenog preparata, broju serije, poreklu, načinu nabavke, kao ni uslovima njegovog čuvanja i primene. Zbog toga, naglasio je CInMED, u toj fazi nije bilo moguće tvrditi ni da je korišćen Dysport, niti da je u pitanju falsifikovani lek. Istovremeno, CInMED je objavio da je tokom 2025. i 2026. godine odobrio legalan uvoz više serija Dysporta, kao i preparata Bocouture i Xeomin. Institut je naglasio da se te konkretne serije nalaze u legalnom lancu distribucije i da mogu da se koriste u zdravstvenim ustanovama. To je važna razlika: činjenica da legalni Dysport postoji na crnogorskom tržištu ne dokazuje poreklo preparata koji je korišćen u konkretnom slučaju.
Inspekcija: tretmani nisu obavljani u registrovanoj zdravstvenoj ustanovi
Ministarstvo zdravlja je 26. septembra saopštilo rezultate inspekcijskog nadzora. Prema njihovim navodima, estetske odnosno anti-age usluge pružane su van registrovane zdravstvene ustanove. Sanitarna inspekcija zabranila je dalji rad objekta, nakon što je, prema Ministarstvu, utvrđeno da subjekt nije posedovao rešenje o sanitarnoj saglasnosti kojim se potvrđuje ispunjenost propisanih uslova za obavljanje delatnosti. Ovaj podatak je posebno značajan jer primena botulinum toksina nije obična kozmetička usluga. CInMED izričito navodi da distribucija ovih lekova mora da se odvija preko ovlašćenih veleprodaja, apoteka i zdravstvenih ustanova, dok ih moraju primenjivati odgovarajuće obučeni zdravstveni radnici i to isključivo u zdravstvenim ustanovama.
Policija hapsi dve osobe, broj oštećenih raste na tri
Uprava policije Crne Gore saopštila je 26. septembra da je u vezi sa slučajem uhapsila 44-godišnju državljanku Ukrajine, dr Juliju Kušnerevu, kao i 41-godišnjeg državljanina Crne Gore Dražena Lakićevića. Policija je tada navela da se istraga u odnosu na osumnjičenu odnosi na tri oštećene žene. U toj fazi postupka tužilaštvo je njene radnje kvalifikovalo u vezi sa sumnjom na nadrilekarstvo, dok je D. L. osumnjičen za nedozvoljenu trgovinu i krivično delo povezano sa stavljanjem u promet škodljivih proizvoda. Reč je o sumnjama iz istrage, a ne o pravosnažno utvrđenoj odgovornosti. Policija je takođe saopštila da je pretresla stan i druge prostorije koje koristi osumnjičena i oduzela predmete za koje se sumnja da su povezani sa slučajem, uz najavu njihovog veštačenja. Upravo bi laboratorijska analiza i utvrđivanje porekla konkretno korišćenog preparata trebalo da daju odgovor na jedno od ključnih pitanja – šta je pacijentkinjama zapravo aplikovano.
Sud: ona jeste lekar, a nije dokazano ni da je preparat bio škodljiv
Novi obrt usledio je 27. septembra. Prema rešenju Osnovnog suda u Podgorici, u koje su „Vijesti“ imale uvid, za Juliju Kušnerevu nije utvrđen stepen osnovane sumnje potreban za krivično delo nadrilekarstva. Sud je utvrdio da je završila medicinski fakultet u Ukrajini i da joj je Ministarstvo prosvete, nauke i inovacija Crne Gore 4. septembra 2026. priznalo diplomu i stručni naziv lekara opšte medicine radi zapošljavanja. Sud je napravio još jednu važnu razliku. U odnosu na muškarca osumnjičenog za nabavku i prodaju preparata, sud je ocenio da u spisima tada nije bilo dokaza da je „Dysport botox“ koji je prodavao bio škodljiv za zdravlje. Sud je, međutim, našao osnovanu sumnju za nedozvoljenu trgovinu. Prema sadržaju sudskog rešenja koji su objavile „Vijesti“, osumnjičeni je naveo da je preparat nabavljao preko osobe iz Albanije ili sa Kosova i da nije imao licencu za njegovu prodaju.
Novi obrt: priznata diploma nije isto što i licenca za rad
Dan nakon objavljivanja sudskog rešenja pojavila se još jedna važna informacija. Lekarska komora Crne Gore saopštila je „Vijestima“ da Kušnerevoj nije izdala licencu za rad i da ona zahtev za izdavanje licence nije ni podnosila. Komora je naglasila da priznavanje, odnosno nostrifikacija inostrane diplome doktora medicine nije dovoljna da bi neko mogao da obavlja zdravstvenu delatnost kao lekar u Crnoj Gori. Time nastaje pravno važna razlika koja je u delu prvih izveštaja ostala nejasna. Sud je zaključivao o postojanju elemenata konkretnog krivičnog dela nadrilekarstva i utvrdio da Kušnereva ima završenu medicinu i priznatu diplomu. Lekarska komora, međutim, govori o drugom pitanju – da li je imala važeću licencu za neposredno obavljanje zdravstvene delatnosti u Crnoj Gori. Prema odgovoru Komore objavljenom 29. septembra, takvu licencu nije imala.
Šta je zapravo do sada dokazano?
Ovaj slučaj pokazuje koliko je opasno donositi zaključke pre završetka istrage. Nije dokazano da je pacijentkinjama ubrizgan falsifikovani Dysport, niti je do sada javno potvrđen identitet i serija konkretnog preparata. CInMED je izričito upozorio da bez tih podataka nije moguće tvrditi da je lek bio falsifikovan, dok je Osnovni sud naveo da u spisima nije bilo dokaza da je preparat koji je osumnjičeni prodavao bio škodljiv. Sa druge strane, prema do sada objavljenim podacima nadležnih institucija, postoje činjenice koje nisu zanemarljive: tretmani su obavljani van registrovane zdravstvene ustanove; objekat je nakon inspekcije zatvoren; osoba koja je izvodila tretmane jeste lekar sa diplomom priznatom u Crnoj Gori, ali prema Lekarskoj komori nije posedovala licencu za rad; a sud je utvrdio postojanje osnovane sumnje za nedozvoljenu trgovinu kod osobe koja je preparat nabavljala i prodavala.
Najvažnije pitanje još nema odgovor
U centru slučaja zato više nije samo pitanje da li je u bočici bio „lažni botoks“. Potrebno je utvrditi šta je tačno aplikovano pacijentkinjama, iz koje serije i sa kog tržišta preparat potiče, kojim putem je stigao u Crnu Goru, da li je pravilno transportovan i čuvan i da li postoji uzročna veza između njegove primene i komplikacija zbog kojih su žene hospitalizovane. Dok rezultati veštačenja i istrage ne budu objavljeni, tvrdnju da je upravo „falsifikovani Dysport“ izazvao komplikacije treba tretirati kao prvobitnu sumnju, a ne kao utvrđenu činjenicu. Upravo je CInMED pozvao na takvu uzdržanost, a razvoj događaja pokazuje zašto je ona važna. Za pacijente, međutim, već sada ostaje jasna poruka: medicinsko obrazovanje osobe, licenca za rad, registrovana zdravstvena ustanova i legalno poreklo leka četiri su različita nivoa bezbednosti – i nijedan ne bi trebalo preskakati.
FOTO: arhiv / ilustracija
