Starenje je složen proces koji utiče na svaku ćeliju našeg tela, a njegovo razumevanje može doneti revoluciju u borbi protiv bolesti poput raka, kardiovaskularnih i neurodegenerativnih oboljenja. Studija je objavljena u časopisu Nature Aging
Tajna starenja ćelija
Naučnici sa Weill Cornell Medicine istražili su ulogu nukleolusa – gustog dela jedra ćelije. Nukleolus sadrži ribozomalnu DNK (rDNA), ključnu za sintezu proteina, ali i izuzetno osetljivu na oštećenja. Tokom života, nukleolusi se povećavaju. Zanimljivo je da strategije poput restrikcije kalorija dovode do manjih nukleolusa, što je povezano sa usporenim starenjem. Ovo otvara pitanje: da li smanjivanje nukleolusa može biti ključ za produženje životnog veka?
Resetovanje biološkog sata
Istraživači su razvili metodu za smanjenje veličine nukleolusa kod kvasca, što je rezultiralo usporenim starenjem, slično efektu restrikcije kalorija. Takođe su otkrili da nukleolusi naglo rastu nakon određenog praga veličine, što signalizira kraj životnog ciklusa ćelija. Sledeći korak je istraživanje ovih efekata kod ljudskih matičnih ćelija, koje imaju potencijal da produže životni vek zamenom istrošenih ćelija. Veza između strukture nukleolusa i procesa popravke DNK, koja postoji kod svih organizama, mogla bi doneti revolucionarne terapije.
Širi kontekst starenja
Nukleus je centralni deo ćelije koji sadrži genetski materijal i upravlja njenim funkcijama. Nukleolus, unutar nukleusa, ima specifičnu ulogu u sintezi ribozomalne RNK (rRNA) i formiranju ribozoma. Ovaj mali, ali ključni deo ćelije posebno je osetljiv na oštećenja, što ga čini značajnim za istraživanje procesa starenja. Iako je nukleolus značajan, starenje zavisi i od drugih procesa, poput funkcije mitohondrija i skraćivanja telomera. Razumevanje njihovih međusobnih veza pomoći će u razvoju novih strategija za usporavanje starenja i poboljšanje kvaliteta života.
FOTO: arhiv
