Istraživanje starenja napreduje brzim tempom ali Venki Ramakrishnan – dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 2009. , upozorava na oprez i etička razmatranja. Potraga za dugovečnošću otvara brojna pitanja i zahteva pažljivo balansiranje naučnih dostignuća i moralnih vrednosti
Venki Ramakrishnan , naučnik iz engleske MRC Laboratorije za molekularnu biologiju, dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 2009. za otkrivanje strukture ribosoma
Smrt je sigurna ali ne mora se dogoditi u tačno određeno vreme
Venki Ramakrishnan je dobitnik Nobelove nagrade i autor nedavno objavljene knjige “ Zašto umiremo: Nova nauka o starenju i potraga za besmrtnošću”. Prošle nedelje je održao govor u prepunoj dvorani Univerziteta Harvard, osvrnuvši se na svoju naučnu knjigu. Primetio je velike varijabilnosti životnog veka u prirodnom svetu. ”Smrt je sigurna koliko znamo ali ne postoji fizički ili hemijski zakon koji kaže da se to mora dogoditi u tačno određeno vreme, što otvara druga, više filozofska pitanja”, rekao je Ramakrishnan.
Starenje se svodi na nakupljanje hemijskih oštećenja molekula i ćelija
Ramakrishnanova knjiga je nepristrasno putovanje kroz trenutno naučno razumevanje starenja i smrti, koje se u osnovi svodi na nakupljanje hemijskih oštećenja molekula i ćelija. “Pitanje je možemo li se uhvatiti u koštac sa procesima starenja a da pritom ostanemo ono što jesmo kao ljudi? Isto tako, možemo li to učiniti na siguran i efektan način? Čak i kad bi besmrtnost ili dugovečnost bili teoretski mogući kroz nauku, trebamo li im zaista težiti?”, upitao se Ramakrishnan.
Tokom utrke za besmrtnošću otkriven je lek Rapamicin
Naučnik je otkrio kako smo zapravo puno smo bliže nekim drugim velikim otkrićima, kada je u pitanju utrka za besmrtnošću. ”Uzmite rapamicin, lek prvi put izolovan 1960-ih iz bakterije na Uskršnjem ostrvu. Za njega je utvrđeno da ima antifungalna, imunosupresivna i antikancerogena svojstva. Rapamicin cilja TOR, veliku kaskadu molekularne signalizacije unutar ćelija, koja reguliše mnoge funkcije neophodne za život”, pojasnio je Ramakrishnan. Rapamicin je ponovno privukao pažnju zbog svog potencijala da obrne proces starenja ciljanjem ćelijske signalizacije povezane s fiziološkim promenama i bolestima kod starijih osoba.
Reprogramiranje i indukovana pluripotentna matična ćelija Ćelije
”Drugi smerovi istraživanja uključuju oponašanje efekata restrikcije kalorija protiv starenja prikazanih na miševima, kao i jedno posebno uzbudljivo područje zvano reprogramiranje ćelija. To znači uzeti potpuno razvijene ćelije i vratiti njihov životni sat unazad. Najpoznatiji temeljni eksperiment u ovom području, sproveo je naučnik sa Univerziteta Kyoto i dobitnik Nobelove nagrade – Shinya Yamanaka. On je pokazao da samo četiri faktora transkripcije, mogu vratiti odraslu stanicu sve do pluripotentne matične ćelije, stvarajući ono što je danas poznato kao indukovana pluripotentna matična ćelija Ćelije”, nastavio je Venki.
Mogućnosti sukoba interesa su brojne
”Svet je video eksploziju istraživanja starenja u poslednjim decenijama, sa milijardama dolara koje su potrošile vladine agencije i privatne kompanije. Pored toga, predviđa se da će potrošačko tržište proizvoda dosegnuti 93 milijarde dolara do 2027. godine. Kao rezultat toga, lažne ili preterane tvrdnje brendova koji obećavaju duži život, trenutno su u porastu” primetio je Ramakrishnan. ” Na primer, na Amazonu su dostupni suplementi dizajnirani da produže nečije telomere ili genetske segmente koji se smanjuju sa godinama. Naravno, ovo nije odobreno od strane FDA. Ne postoje klinička ispitivanja i nije jasno koja je njihova osnova ali čini se da potražnja postoji”, zaključio je Nobelovac a prenosi Harvatd Gazete.
FOTO: Niles Singe / Arhiv
