Smilje ( Helichrisum) obično raste na sunčanim kamenjarima i padinama, u pukotinama stena, područjima uz more. Rod ove biljke sastoji se od oko 300 vrsta, a najviše ih potiče iz Afrike. Oko 25 vrsta se može naći u Evropi i Mediteranu, a u Srbiji se javlja samo jedna, Helichrisum italicum, odnosno primorsko sredozemno smilje, koje ima vrlo ograničenu rasprostranjenost, ali sadrži vrlo vredne i lekovite komponente.
Od davnina je smilje poznato kao lekovita biljka. Stari Grci su ga koristili kao lek za rane. Koren, listovi, stabljike i cvetovi koristili su se u tradicionalnoj medicini za lečenje i olakšavanje telesnih tegoba, kao što su alergije, prehlade, kašalj groznica, glavobolje, hemoroidi, reumatske tegobe, grčevi kod dece a pominje se i kao jedno od najboljih sredstava protiv podliva i modrica, čak i onih koje sporo prolaze. Zbog slatkastog izuzetno parfemskog mirisa i reputacije da može da izbriše tragove vremena na licu smilje je davno našlo primenu u kozmetici.
Kozmetička industrija najveći je potraživač skupocenog ulja smilja kojemu se pripisuju gotovo čudesna svojstva zaceljivanja kože. Zato se svake godine smilje bere u ogromnim količinama jer je za jedan litar ulja potrebna čak tona svežeg cveća. Smilje ima redak hemijski profil koji uključuje snažne protivupalne spojeve alfa, beta i gama kurkumen.
Obzirom da je jak antioksidant, ulje od smilja snažno djeluje protiv slobodnih radikala, i značajno utiče na proizvodnju kolagena. Podstiče i mikrocirkulaciju, a time i detoksikaciju kože. Poseban naglasak je na blistavosti koju pruža našem licu.
