Smilje ( Helichrisum) obično raste na sunčanim kamenjarima i padinama, u pukotinama stena, područjima uz more. Rod ove biljke sastoji se od oko 300 vrsta, a najviše ih potiče iz Afrike. Oko 25 vrsta se može naći u Evropi i Mediteranu, a u Srbiji se javlja samo jedna, Helichrisum italicum, odnosno primorsko sredozemno smilje, koje ima vrlo ograničenu rasprostranjenost, ali sadrži vrlo vredne i lekovite komponente
Poznati lek od davnina
Od davnina je smilje poznato kao lekovita biljka. Stari Grci su ga koristili kao lek za rane. Koren, listovi, stabljike i cvetovi koristili su se u tradicionalnoj medicini za lečenje i olakšavanje telesnih tegoba kao što su alergije, prehlade, kašalj groznica, glavobolje, hemoroidi, reumatske tegobe, grčevi kod dece a pominje se i kao jedno od najboljih sredstava protiv podliva i modrica, čak i onih koje sporo prolaze.
Cenjena supstanca u kozmetičkim proizvodima
Zbog slatkastog izuzetno parfemskog mirisa i reputacije da može da izbriše tragove vremena na licu smilje je davno našlo primenu u kozmetici. Zato je upravo kozmetička industrija najveći potraživač skupocenog ulja smilja, kojemu se pripisuju gotovo čudesna svojstva zaceljivanja kože. Svake godine, smilje se bere u ogromnim količinama jer je za jedan litar ulja potrebna čak tona svežeg cveća, zbog čega je i izuzetno skupo. Smilje ima redak hemijski profil koji uključuje snažne protivupalne spojeve alfa, beta i gama kurkumen.
Snažan aksioksidans u borbi protiv slobodnih radikala
Obzirom da je jak antioksidans, ulje od smilja snažno deluje protiv slobodnih radikala, i značajno utiče na proizvodnju kolagena. Neki sastojci smilja mogu potencijalno podržati regeneraciju ćelija kože i ubrzati procese njene obnove. To doprinosi smanjenju vidljivosti bora i drugih znakova starenja. Takođe, podstiče i mikrocirkulaciju, a time i detoksikaciju kože. Poseban naglasak je na blistavosti koju pruža našem licu.
Više pogledajte u videu na vrhu teksta.
FOTO_ arhiv
