Novo istraživanje naučnika iz američkog Icahn School of Medicine – Mount Sinai, izazvalo je veliku pažnju jer pokazuje da su stare matične ćelije krvi kod miševa uspešno „podmlađene“. Studija je objavljena u stručnom časopisu Cell Stem Cell, a istraživači veruju da bi ovo otkriće jednog dana moglo imati važnu ulogu u regenerativnoj i anti-aging medicini
dr Saghi Ghaffari
Ko stoji iza istraživanja?
Studiju je predvodila dr Saghi Ghaffari, profesorka biologije matičnih ćelija i regenerativne medicine na Mount Sinaiju u Njujorku. U istraživanju su učestvovali i stručnjaci iz francuskog instituta INSERM i Université de Paris Cité, što pokazuje da je reč o međunarodnom naučnom projektu. Naučnici su proučavali hematopoetske matične ćelije koje se nalaze u koštanoj srži i stvaraju krvne i imunološke ćelije organizma. Tokom starenja ove ćelije postaju manje efikasne, što može doprinositi slabijem imunitetu, upalama i većem riziku od razvoja određenih bolesti.
Lizozomi kao ključ procesa starenja
Istraživački tim otkrio je da važnu ulogu imaju lizozomi, strukture koje funkcionišu kao „reciklažni centri“ ćelije. Kod starih matičnih ćelija lizozomi postaju previše aktivni, oštećeni i izrazito kiseli, što remeti normalno funkcionisanje ćelije i podstiče procese povezane sa starenjem. Kako bi smanjili ovu preteranu aktivnost, istraživači su koristili inhibitor vakuolarne ATP-aze. Nakon tretmana stare matične ćelije pokazale su znatno bolju sposobnost regeneracije i počele su da se ponašaju slično mlađim ćelijama.
Značajno poboljšanje regeneracije krvi
Prema podacima istraživača, tretirane matične ćelije pokazale su više od osam puta bolju sposobnost stvaranja novih krvnih ćelija u eksperimentalnim modelima. Naučnici navode da su ćelije nakon tretmana imale bolji metabolizam, manje upalnih procesa i stabilnije funkcionisanje mitohondrija. Istraživanje je takođe pokazalo smanjenu aktivaciju cGAS-STING signalnog puta, koji se povezuje sa inflamacijom i starenjem ćelija. Upravo zbog toga naučnici smatraju da bi kontrola lizozomalne aktivnosti mogla postati važna meta budućih terapija protiv bolesti povezanih sa starenjem.
Šta bi ovo moglo značiti za anti-aging medicinu?
Ovakva istraživanja zanimljiva su i iz perspektive anti-aging medicine jer sugerišu da bi buduće terapije možda mogle delovati mnogo dublje od same površine kože. Umesto fokusiranja isključivo na spoljašnje znakove starenja, cilj bi mogao postati i uticaj na same ćelijske procese starenja. Ipak, veoma je važno naglasiti da ovo nije „lek protiv starenja“. Istraživanje je sprovedeno na životinjskim modelima i biće potrebne godine dodatnih studija kako bi se utvrdilo mogu li se slični efekti sigurno postići i kod ljudi.
FOTO: arhiv / dr Saghi Ghaffari
