”Preokretanje procesa starosti nešto je, čemu se mnogi ljudi nadaju. To je još uvijek daleko od stvarnosti, no mi smo u našem poslednjem eksperimentu dokazali da je moguće’, objavili su Lorna Harries i Matt Whiteman, naučnici sa Univerziteta u Exeteru, u svom najnovijem tekstu na portalu Science Alert. Donosimo delove objavljenog članka
Pokušaj akumulacije ostarelih ćelija
“Starenje možemo posmatrati kao progresivno propadanje telesnih funkcija, koje je povezano s većinom najčešćih hroničnih bolesti od kojih ljudi pate: od raka preko dijabetesa do senilnosti. Više je razloga zbog kojih naše ćelije i tkiva prestaju funkcionisati, no novi naglasak u biologiji starenja stavljen je na akumulaciju “ostarelih” ćelija u tkivima i organima.
Ostarele ćelije su zapravo starije propale ćelije koje ne funkcionišu kako bi trebale i koje ugrožavaju rad ćelija koje ih okružuju. Pokazalo se da uklanjanje tih starih i disfunkcionalnih ćelija umanjuje mnoga svojstva starenja kod životinja. One npr. mogu odgoditi pojavu katarakte. Još uvek ne možemo u potpunosti razumeti zbog čega s godinama stare i ćelije u našem telu, no neki od mogućih razloga su oštećenje DNK, izloženost upalama te oštećenje telomera – zaštitnih molekula na kraju kromosoma.”
Jedan gen, mnogo poruka
“Kako starimo, mi gubimo sposobnost kontrolisanja regulacije naših gena. Svaka ćelija u našem telu sadrži sve podatke potrebne za život, no nisu svi geni uključeni u svim našim tkivima i pod svim uslovima. To je jedno od objašnjenja zbog čega je ćelija srca drugačija od ćelije bubrega, unatoč činjenici da obe sadrže iste gene.
Kad signali iz unutrašnje ili spoljašnje strane ćelije aktiviraju gen, on stvara molekularnu poruku (nazvanu RNA) koja sadrži sve informacije potrebne za stvaranje svega što taj gen uslovljava. Sad znamo da više od 95 % naših gena zapravo mogu stvarati nekoliko različitih vrsta poruka, zavisno o potrebama ćelije.
Našim starenjem smanjuje se količina faktora srastanja koje možemo proizvesti. To znači da su starije ćelije manje sposobne za uključivanje i isključivanje gena kao odgovora na promene u svojoj okolini. Mi i ostali pokazali smo da se visine tih važnih regulatora smanjuju u krvnim uzorcima starijih ljudi, kao i u izolovanim ostarelim ljudskim ćelijama različitih vrsta tkiva”.
Podmlađivanje starih ćelija
“Tražili smo načine putem kojih bismo mogli ponovo uključiti faktore srastanja. U svom novom radu pokazali smo da se lečenjem starih ćelija hemijskim preparatom koji sadrži male količine vodonik sulfida može povećati visina nekih faktora srastanja, kao i da se stare ćelije mogu podmladiti.
Vodonik sulfid je molekul sadržan u našem telu, za koji je dokazano da poboljšava neka svojstva bolesti povezanih sa starenjem kod životinja. U velikim količinama može biti otrovan, zato smo morali pronaći način kojim bismo ga dopremili izravno u onaj deo ćelije u kom je potreban.
Nadamo se da ćemo korišćtenjem različitih molekularnih alata moći eventualno odstraniti ostarele ćelije kod živih ljudi, što bi nam omogućilo da odjednom izlečimo i bolesti povezane sa starenjem. Na to će se još dugo čekati, no to je uzbudljiv početak”, zaključuju naučnici na kraju svojeg članka.
FOTO: Giphy/ Arhiv
