Lekari i hirurzi koji svakodnevno pomažu pacijentima da izgledaju bolje, sami su pod povećanim rizikom od poremećaja telesne dismorfije. Najnoviji podaci objavljeni u Aesthetic Surgery Journal Open Forum (Oxford Academic) otkrivaju da upravo estetski praktičari mnogo češće razvijaju simptome ovog poremećaja nego druge profesije
Šta je poremećaj telesne dismorfije?
Poremećaj telesne dismorfije (Body Dysmorphic Disorder – BDD) je ozbiljno psihološko stanje koje se ogleda u opsesivnom doživljavanju sopstvenih fizičkih nedostataka. Osobe koje pate od ovog poremećaja često provode sate fokusirane na detalje koje drugi uopšte ne primećuju, ali njima izazivaju snažnu anksioznost i depresiju. U opštoj populaciji BDD pogađa oko 2,4 odsto ljudi, dok među osobama koje traže estetske zahvate procenat može dostići čak 15. To pokazuje da estetika i psihologija ne mogu biti odvojene teme i da pitanje telesne dismorfije mora biti ozbiljno razmatrano u okviru estetske medicine.
Novo istraživanje među estetskim praktičarima
Istraživanje sprovedeno 2025. godine među lekarima i hirurzima u oblasti estetike uporedilo je njihovu psihološku sliku sa advokatima kao kontrolnom grupom. U studiji je učestvovalo ukupno 199 ispitanika, od čega je 98 pripadalo grupi estetskih praktičara, dok je 101 bio iz pravne profesije. Svi učesnici popunjavali su validirane upitnike koji mere nivo stresa, anksioznosti i depresije, kao i specijalizovani test za otkrivanje mogućih simptoma BDD-a. Na taj način istraživači su želeli da sagledaju koliko su estetski lekari i hirurzi podložni ovom poremećaju i da li njihova profesija nosi dodatne rizike.
Rezultati istraživanja
Podaci do kojih su došli istraživači pokazali su jasnu razliku između grupa. Dok je u kontrolnoj grupi advokata svega dva odsto ispitanika ispunjavalo kriterijume za mogući BDD, kod estetskih praktičara taj procenat iznosio je 8,2. Statistička analiza pokazala je da su oni čak sedam puta skloniji razvijanju simptoma ovog poremećaja u odnosu na advokate. Takođe je primećeno da viši rezultati na testu koji meri dismorfične simptome snažno koreliraju sa višim nivoima stresa, anksioznosti i depresije, pri čemu je depresija imala najveći uticaj na izraženost simptoma.
Dvostruki pritisak estetskih lekara
Autori studije objašnjavaju da estetski praktičari ne žive samo pod pritiskom rezultata koje postižu kod svojih pacijenata, već i pod teretom očekivanja društva i industrije lepote. Njihov sopstveni izgled često postaje važan faktor u odluci pacijenata kome će se obratiti za tretman, što ih stavlja u paradoksalnu situaciju. Oni koji svakodnevno pomažu drugima da koriguju nesigurnosti i postignu željeni izgled, istovremeno su i sami pod stalnim nadzorom i kritikom. Takav dvostruki pritisak dovodi do stalnog preispitivanja, što može biti okidač za razvoj BDD-a i dodatno pojačati osećaj stresa i nezadovoljstva.
Samoinjektovanje i etičke dileme
Posebno zanimljiv podatak iz studije odnosi se na navike estetskih praktičara u vezi sa sopstvenim tretmanima. Gotovo trećina ispitanih priznala je da sami sebi apliciraju filere. Na prvi pogled to može izgledati kao dokaz poverenja u metode koje koriste, ali sa stručne strane otvara ozbiljna etička i klinička pitanja. Samoinjektovanje nosi povećan rizik od komplikacija i udaljava se od standarda dobre medicinske prakse. Takva praksa ukazuje na kompleksnost psiholoških pritisaka u profesiji u kojoj se granica između pacijenta i doktora sve češće briše.
Zaključak i preporuke
Zaključak istraživača je jasan – estetski praktičari nisu imuni na poremećaje vezane za telesni izgled, već predstavljaju grupu u posebnom riziku. Zbog toga je neophodno da se mentalno zdravlje uključi u svakodnevnu praksu estetske medicine. Autori preporučuju uvođenje psihološkog skrininga pacijenata, edukaciju praktičara o prepoznavanju simptoma BDD-a i otvaranje prostora za razgovor o mentalnom zdravlju u profesionalnim krugovima. Promovisanje otpornosti i svesti o psihološkom blagostanju, kako zaključuju, ključno je ne samo za dobrobit lekara, već i za bezbednost i kvalitet tretmana koje pružaju svojim pacijentima.
🔗 Izvor: Barrera P, Felice F, Orlovska M, Harris S. Body Dysmorphic Disorder in Aesthetic Practitioners: A Cross-Sectional Study of Prevalence, Awareness, and Psychological Implications. Aesthetic Surgery Journal Open Forum. 2025; ojaf070. doi: 10.1093/asjof/ojaf070
FOTO: Estetic ( ilustracija )
