Započela era humanoidnih robota-hirurga

Humanoidni roboti su prvi put učestvovali u izvođenju hirurške operacije, što predstavlja jedan od najznačajnijih tehnoloških iskoraka u savremenoj medicini. Iako je reč o prekliničkom istraživanju, ovaj događaj otvara brojna pitanja o tome kakvu će ulogu veštačka inteligencija i roboti imati u operacionim salama budućnosti

Tim koji su činili humanoidni robot i ljudski hirurg u ulozi asistenta, uspešno je izveo uklanjanje žučne kese.

Veliki tehnološki iskorak

Istraživači sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu objavili su u naučnom časopisu Nature, rezultate istraživanja u kojem su humanoidni roboti učestvovali u laparoskopskoj operaciji uklanjanja žučne kese na velikim životinjama. U jednom slučaju robot je radio zajedno sa hirurgom, dok su drugi zahvat izvela dva humanoidna robota koristeći standardne hirurške instrumente. Važno je naglasiti da roboti nisu radili potpuno samostalno, već su njima upravljali iskusni hirurzi putem sistema za daljinsko upravljanje. Operaciju možete pogledati na linku.

Dr Rajan Broderik upravlja humanoidnim robotom sa konzole za teleoperaciju tokom operacije uklanjanja žučne kese.

Da li će roboti jednog dana operisati sami?

Ono što danas izgleda kao eksperiment, za nekoliko decenija moglo bi postati svakodnevica. Veštačka inteligencija već danas analizira medicinske snimke, prepoznaje određene bolesti i pomaže lekarima u planiranju operacija. Sasvim je moguće da će budući sistemi objediniti dijagnostiku, analizu anatomije i izvođenje pojedinih hirurških zahvata uz minimalnu ljudsku intervenciju, iako je do takvog scenarija ostalo još mnogo razvoja i istraživanja.

Laboratorijsko ispitivanje radnog prostora humanoidnog hirurškog robota i praćenje izvršavanja komandi

Budućnost estetske hirurgije

Posebno zanimljiva mogla bi biti primena ovakvih sistema u estetskoj hirurgiji. Humanoidni roboti jednog dana mogli bi da naprave trodimenzionalni model lica, analiziraju kvalitet kože, položaj kostiju i proces starenja, a zatim predlože najbezbedniji i najprirodniji plan operacije. Zahvaljujući ogromnim bazama podataka i izuzetnoj preciznosti pokreta, mogli bi da planiraju zahvate sa nivoom tačnosti kakav je danas teško dostižan.

AI ILUSTRACIJA

Medicina nije samo preciznost

Ipak, medicina nije matematička jednačina niti se svaki pacijent može posmatrati kroz algoritam. Iskusan hirurg ne procenjuje samo anatomiju, već razgovara sa pacijentom, prepoznaje njegova očekivanja i procenjuje da li su ona realna. Upravo sposobnost da razume čoveka, njegove emocije i motive često je jednako važna kao i sama tehnička izvedba operacije, posebno u estetskoj medicini.

Psihologija poverenja

Mnogi pacijenti biraju svog hirurga zbog poverenja koje izgrade tokom razgovora, a ne samo zbog njegovih tehničkih veština. Empatija, iskustvo i osećaj sigurnosti teško se mogu preneti na mašinu, bez obzira na to koliko ona bila tehnološki napredna. Upravo zato mnogi stručnjaci smatraju da će ljudski faktor još dugo ostati nezamenljiv deo procesa lečenja i donošenja važnih medicinskih odluka.

Kakva nas budućnost očekuje?

Istorija medicine pokazuje da tehnologija gotovo uvek preuzima zadatke koji zahtevaju veliku preciznost i ponavljanje. Nije isključeno da će jednog dana humanoidni roboti izvoditi određene hirurške zahvate bolje od ljudi, dok će lekari imati ulogu nadzora, planiranja i donošenja konačnih odluka. Možda najveće pitanje više nije da li će roboti ući u operacione sale, već koliko će se u budućnosti promeniti uloga samog hirurga.