Polidioksanon, poznatiji kao PDO, godinama povezujemo prvenstveno sa nitima za zatezanje kože. Međutim, ova istraživanja sve više usmeravaju pažnju na drugačiju primenu ovog materijala – PDO u obliku injektabilnih mikrosfera koje se već koriste na pojedinim tržištima estetske medicine
Od hirurškog konca do injektabilnih mikrosfera
PDO nije nov materijal u medicini. Decenijama se koristi za izradu resorptivnih hirurških konaca, dok je u estetici postao poznat zahvaljujući nitima za lice i telo. Ova formulacija koristi isti biorazgradivi polimer, ali u obliku veoma sitnih mikrosfera koje se mogu ubrizgavati u tkivo. Nakon aplikacije PDO se postepeno razgrađuje, dok reakcija okolnog tkiva podstiče stvaranje novog kolagena. Upravo zbog toga interesovanje za PDO sada prelazi iz sveta niti u područje injektabilne biostimulacije.
Nova studija uporedila PDO sa poznatim tretmanima
Posebnu pažnju privlači studija objavljena 2026. godine u kojoj su istraživači kvantitativno analizirali efekte PDO mikrosfera i uporedili ih sa drugim injektabilnim materijalima. Među njima su bili hijaluronska kiselina, PDLLA i polinukleotidi, koji se već koriste u različitim protokolima estetske medicine. Rezultati nisu procenjivani samo na osnovu fotografija ili subjektivnog utiska, već i pomoću 3D analize promena volumena i teksture kože. Upravo objektivno merenje čini ovu studiju posebno zanimljivom.
Rezultati koji privlače pažnju
Do osme nedelje PDO grupa pokazala je promenu analiziranog volumetrijskog parametra od 22,68 odsto, dok je kod hijaluronske kiseline zabeleženo 7,69 odsto. Razlike u korist PDO mikrosfera zabeležene su i u poređenjima sa PDLLA i polinukleotidima, dok je poboljšanje teksture kože u PDO grupi iznosilo 12,07 odsto prema korišćenoj 3D analizi. Rezultati zato ukazuju na zanimljiv potencijal ovog materijala u nekirurškom podmlađivanju lica. Ipak, brojke treba posmatrati u kontekstu dizajna i ograničenja same studije.
PDO nije klasičan hijaluronski filer
Iako se za ove proizvode koristi izraz PDO filer, njihov način delovanja nije isti kao kod hijaluronske kiseline. HA filer prvenstveno stvara neposredan volumen zahvaljujući fizičkim svojstvima ubrizganog gela, dok se kod PDO mikrosfera deo efekta zasniva na odgovoru tkiva i stimulaciji stvaranja kolagena. Zbog toga je preciznije posmatrati PDO kao injektabilni biostimulator sa potencijalnim volumetrijskim efektom. To je važna razlika jer različiti materijali imaju različite indikacije, način aplikacije i profil mogućih komplikacija.
Šta se događa nakon aplikacije?
Jedna od ključnih osobina PDO jeste njegova biorazgradivost, dobro poznata iz dugogodišnje hirurške upotrebe ovog polimera. Eksperimentalna istraživanja mikrosfera pokazala su njihovu postepenu razgradnju uz istovremenu reakciju okolnog tkiva i stvaranje kolagena. Za razliku od trajnih materijala, cilj je da se sam PDO tokom vremena razgradi, dok deo rezultata ostaje zahvaljujući promenama koje je podstakao u tkivu. Upravo kombinacija resorpcije materijala i biostimulacije predstavlja jedan od razloga zbog kojih ova tehnologija privlači pažnju istraživača.
Prvi klinički rezultati postoje
Dodatna pilot-studija objavljena u martu 2026. obuhvatila je 20 pacijenata starosti između 40 i 80 godina tretiranih PDO mikrosferama u kombinovanom protokolu. Autori su nakon tretmana opisali poboljšanja kontura lica, nazolabijalnih brazdi, malarne regije i područja ispod očiju. Međutim, praćenje je trajalo samo dva meseca, a istraživanje nije bilo velika randomizovana kontrolisana studija. Zbog toga ove rezultate treba tumačiti kao zanimljiv klinički signal koji opravdava dalja istraživanja, a ne kao konačan dokaz superiornosti PDO mikrosfera.
Prisutan na tržištu, ali naučni dokazi se još razvijaju
PDO mikrosfere već su prisutne u kliničkoj praksi na pojedinim tržištima, ali naučna literatura o njihovoj primeni još je znatno manja nego za etablirane injektabilne materijale. Zato su potrebne veće nezavisne studije, duže praćenje i direktna poređenja sa HA, CaHA, PLLA i drugim biostimulatorima. Posebno je važno utvrditi trajnost rezultata, predvidljivost efekta i učestalost neželjenih reakcija. Deo autora nove studije povezan je sa kompanijom UltraV, čiji je PDO filer ispitivan, što je relevantno pri interpretaciji rezultata.
Gde je mesto PDO mikrosfera među biostimulatorima?
PDO mikrosfere nisu eksperimentalni koncept koji tek čeka ulazak u estetsku medicinu, već tehnologija koja je već prisutna na pojedinim tržištima. Ono što se danas intenzivnije istražuje jeste koliko su efikasne, koliko dugo traju njihovi efekti i kako se porede sa etabliranim materijalima poput HA, CaHA, PLLA i polinukleotida. Nova studija daje zanimljive rezultate u korist PDO, ali jedna studija nije dovoljna za konačne zaključke. Upravo će buduća nezavisna istraživanja pokazati njihovo stvarno mesto među savremenim injektabilnim biostimulatorima
Izvori: Quantitative Assessment of Polydioxanone Microsphere Fillers for Facial Rejuvenation (2026); Regenerative Synergy in Facial Rejuvenation: A Pilot Clinical Study of Polydioxanone Microspheres, Cureus (2026); ranija klinička i eksperimentalna istraživanja PDO mikrosfera indeksirana u PubMedu.
FOTO: arhiv, Estetic, UltraV
