Najnovija naučna istraživanja otvaraju mogućnost da proces sedenja kose nije nužno nepovratan. Umesto da pigmentne ćelije nestaju, nova saznanja pokazuju da ostaju prisutne u folikulu, ali se vremenom zaglavljuju na pogrešnom mestu. Studiju su sproveli naučnici sa Univerziteta u Njujorku i objavljena je u časopisu Nature
Matične ćelije ostaju, ali gube poziciju
Melanocitne matične ćelije, odgovorne za proizvodnju pigmenta, ne nestaju tokom starenja, već gube sposobnost pravilnog kretanja unutar folikula dlake. Umesto da migriraju u “germ zonu”, gde bi se pretvorile u ćelije koje stvaraju boju kose, one ostaju zarobljene u “bulge” zoni. Ova promena položaja zaustavlja normalan proces pigmentacije, zbog čega novi pramenovi dlake izrastaju bez boje i postaju sivi.
Vraćanje ćelija na pravo mesto vraća i boju
Eksperimenti na životinjskim modelima pokazali su da pravilno usmeravanje zarobljenih ćelija nazad u aktivnu zonu može ponovo pokrenuti proces pigmentacije. Kada su melanocitne matične ćelije vraćene u odgovarajuće područje, ponovo su počele da proizvode pigment, što je dovelo do repigmentacije dlake. Ova otkrića ukazuju da bi budući tretmani mogli ciljati upravo migraciju ovih ćelija kako bi se sprečilo ili čak preokrenulo sedenje.
Ključni faktor je vreme i očuvanost ćelija
Reaktivacija ćelija moguća je samo dok su one još prisutne i funkcionalne. Kako proces starenja napreduje, rezervoar matičnih ćelija se postepeno iscrpljuje, a njihova sposobnost da migriraju i proizvode pigment slabi. Kada se taj rezervoar isprazni, folikul više ne može da obnavlja pigment, što proces čini nepovratnim. Zbog toga bi eventualne terapije morale da budu primenjene u ranim fazama sedenja, dok ćelijska struktura još omogućava povratak funkcije.
Prvi nagoveštaji reverzibilnosti i kod ljudi
Zabeleženi su spontani slučajevi repigmentacije kod ljudi, najčešće u periodima smanjenog stresa. Iako je reč o retkim pojavama, one pokazuju da folikul poseduje prirodnu sposobnost da ponovo aktivira pigmentne ćelije. Naučnici sada pokušavaju da razumeju koji molekularni signali stoje iza ovih procesa kako bi ih jednog dana mogli kontrolisano pokrenuti. Ako se taj mehanizam razjasni, to bi otvorilo put ka tretmanima koji ciljano vraćaju boju kosi.
Od nauke do prakse — još dug put
Iako su rezultati ohrabrujući, istraživanja su još uvek u ranoj fazi i zasnivaju se pre svega na eksperimentima na miševima i laboratorijskim uzorcima. Biće potrebne godine kliničkih studija da se potvrdi bezbednost i delotvornost ovakvih pristupa kod ljudi. Ukoliko se to postigne, pojava sede kose mogla bi prestati da bude neizbežan znak starenja i postati proces koji se može kontrolisati, usporiti ili čak u potpunosti preokrenuti.
FOTO: arhiv/ StockCake
