Brus Metju, bivši načelnik neurohirurgije u bolnici pri Univerzitetu Hal, radio je na SF romanu sa osnivačem Instituta za futurologiju Majklom Lijem, kada je shvatio potencijalni ključ uspeha pomenute operacije
Transplantacija kičmene moždine
Bivši neurohirurg NHS-a tvrdi da bi prva transplantacija ljudske glave mogla da se dogodi u narednih 10 godina i da on zna kako se ovaj podvig može izvesti. On veruje da hirurzi ne bi presađivali samo čovekovu glavu, već bi morali da presade i celu kičmenu moždinu u drugo telo. Do sada se nekoliko naučnika, koji su pokušali da izvrše transplantaciju glave, uglavnom fokusiralo na metode koje razaraju kičmenu moždinu. Dr Metju, koji je obavio više od 10.000 operacija, tu ideju opisuje kao “krajnje smešnu”. Međutim, ovaj hirurg tvrdi da napredak u neurohirurgiji, robotizaciji i transplantaciji matičnih ćelija znači da bi bilo moguće ponovno pričvrstiti čitavu kičmenu moždinu sa pripadajućom glavom na drugo telo. Predviđa da bi se to moglo dogoditi i pre 2030. godine.
Usavršavanjem do rezultata
“U početku nam je namera bila da ‘brainstormiramo’ i pričamo o toj ideji koja se na prvu loptu činila prilično blesavom, ali tada sam shvatio da zapravo nije. Ako presadite mozak i držite mozak i kičmenu moždinu zajedno, to zapravo nije nemoguće. Kičmena moždina je najdublje što se može zamisliti. Mozak morate držati spojenim sa kičmenom moždinom. Pomisao na to da se to radi drugačije, je krajnje smešna. Trenutno možete spojiti jedan ili dva nerva, ali zahvaljujući robotici i veštačkoj inteligenciji uskoro ćemo moći to da uradimo isto i sa 200 njih. Očigledno je vrlo teško izvaditi kičmenu moždinu bez oštećenja, trebaće nam niz usavršavanja, ali verujem da će to biti izvodljivo u narednih 10 godina”, rekao je Metju.
Kome bi takva operacija mogla da pomogne?
Iako ova metoda ne bi bila od pomoći onima koji imaju povrede kičme, mogla bi pomoći onima osobama sa degenerativnim mišićnim bolestima. Metju je rekao da još uvek postoje sumnje oko toga koliko bi se transplantirani delovi mogli integrisati sa toliko DNK druge osobe i da bi možda trebalo preneti i bakterije iz creva. On veruje da bi se transplantacijom matičnih ćelija mogla sprečiti eventualna odbacivanja tkiva. Podsetimo da je sličan podvig na konferenciji za medije 2016. , najavio i kontroverzni dr Serđo Kanavaro, međutim pacijent je odustao od zahvata nakon što je upoznao ljubav svog života Anastasiu Panfilovu, koja ga je prihvatila kakav je rođen. Ubrzo su postali roditelji.
