Tim istraživača sa Univerziteta Alberta, otkrio je način koriščenja tehnologije 3-D bioprintinga za stvaranje hrskavice prilagođenog oblika, koja se koristi u hirurškim zahvatima rekonstruisanja nosa. Primarni cilj ovog otkrića je pomoć pacijenatima obolelim od raka kože, koji nakon operacije žive s defektima nosne hrskavice
Hrskavica isprintana i uzgojena u laboratoriji
Istraživači su koristili posebno dizajnirani hidrogel (materijal sličan “Jell O“) koji se mogao pomešati sa ćelijama prikupljenim od pacijenta i zatim isprintati u specifičnom obliku, promoću prethodno dizajnirane 3-D slike. Tokom nekoliko nedelja, biomaterijal se uzgaja u laboratoriji kako bi postao funkcionalna hrskavica.
Kompletna hrskavica nastaje kroz četiri nedelje
„Potreban je ceo život da se napravi hrskavica kod pojedinca, dok pomoću ove metode, ona se stvori za oko četiri nedelje. Očekujemo da će nakon implantacije u telo, hrskavica morati da prođe kroz određeni stepen zrelosti. Ali funkcionalno je u stanju raditi sve stvari koje radi hrskavica“, rekla je dr Adetola Adesida, profesorka hirurgije na kanadskom Medicinskom i Stomatološkom fakultetu.
Uzorak bioisprintirane hrskavice savijen u traženi oblik. Univerzitet Alberta
Transplantirana hrskavica sa rebra se iskrivljuje
Do sada su hirurzi prikom nadogradnje nosne hrskavice, uzimali hrskavicu s jednog od pacijentovih rebara i preoblikovali je kako bi odgovarala potrebnoj veličini i obliku za rekonstrurkciju. Ali ta intervencija dolazi s komplikacijama. „Kada hirurzi rekonstruišu nos, on je ravan. Ali kada se hrskavica prilagodi novoj sredini, prolazi kroz period preoblikovanja gde se iskrivljuje, gotovo kao što je zakrivljeno rebro. Drugi problem je što pomičete rebro, koje koji štiti pluća. Pacijent bi mogao doživeti kolaps pluća i ima mnogo veći rizik od smrti“, dodala je dr Adetola.
Ćelije koje će da izgrade šta god treba
Istraživači tvrde da je njihov rad, primer precizne i regenerativne medicine. Laboratorijski uzgojena hrskavica isprintana posebno za pacijenta, može ukloniti rizik od kolapsa pluća, infekcije u plućima kao i ozbiljnih ožiljaka na mestu pacijentovih rebara. „Možemo čak spremiti ćelije i koristiti ih kasnije za izgradnju svega što je potrebno za operaciju. To je ono što vam ova tehnologija omogućava“, zaključila je dr Adesida.
Istraživanje se nastavlja
Tim kanadskih stručnjaka nastavlja svoje istraživanje i sada testira, zadržava li laboratorijski uzgojena hrskavica svoja svojstva nakon transplantacije na životinjskim modelima. Nadaju se, da će se prebaciti na kliničko ispitivanje u sledeće dve do tri godine.
FOTO: Univerzitet Alberta
