Starenje je prirodan proces koji smo dugo smatrali neizbežnim. Međutim, naučna dostignuća poput Horvathovog sata ili metode zasnovane na epigenetskim promenama, omogućavaju nam da izračunamo pravu biološku starost – preciznije nego ikada pre. Ovo otvara vrata novim strategijama za usporavanje starenja, pa čak i njegovog delimičnog preokretanja
dr david sinclair
Metformin – lek koji „vara“ telo?
Jedan od vodećih naučnika na polju istraživanja starenja, dr. David Sinclair, genetičar sa Harvarda, skrenuo je pažnju na metformin – lek koji se tradicionalno koristi za lečenje dijabetesa tipa 2, ali ima i potencijal da aktivira mehanizme popravke ćelija. Prema Sinclairovim istraživanjima, ovaj lek „vara“ telo da poveruje kako je u stanju kalorijske restrikcije, čime pokreće regenerativne procese koji mogu odložiti pojavu hroničnih bolesti povezanih sa starenjem.
Epigenetsko reprogramiranje – preokret u borbi protiv starenja
Pored farmakoloških pristupa, Sinclair naglašava važnost holističkog pristupa dugovečnosti. Pored metformina, istraživanja su usmerena i na NAD, esencijalni koenzim čija se količina smanjuje s godinama. Dodaci poput NMN-a mogu pomoći u revitalizaciji ćelijskih mehanizama i sprečiti propadanje stanica. Još jedno revolucionarno otkriće jeste epigenetsko reprogramiranje, koje je u laboratorijskim uslovima pokazalo sposobnost delimične obnove funkcija organa – čak i vraćanja vida kod miševa. Sinclair ističe da starenje nije nepovratan proces, već nešto što se, uz prave alate, može modifikovati.
Bolje starenje za sve – nauka kao ključ dugovečnosti
Jedan od ključnih ciljeva naučne zajednice jeste demokratizacija anti-aging terapija, kako bi one bile dostupne svima, a ne samo privilegovanima. Zahvaljujući tehnološkom napretku, budućnost nije samo u produženju života, već i u očuvanju njegovog kvaliteta. Kako Sinclair kaže, “bolje starenje” moglo bi biti ključ za budućnost u kojoj ne samo da živimo duže – već živimo punim plućima, prenosi Huffingtonpost
FOTO: Estetic
